Znakovi pored puta i Sveske, posthumno objavljene knjige meditativnih fragmenata otkrile su do tada nepoznati oblik Andriceve delatnosti i ukazale na novo citanje ostalih piscevih dela. One sadrze usputne zapise, dnevnicke zabeleske, impresije povodom nekog dogadjaja ili susreta, putopisne beleske, skice za portrete, motive koji ce kasnije biti razradjeni u nekoj od piscevih vecih proznih celina. Mozemo smatrati da su ovi "empirijsko-refleksivni" kraci tekstovi pisani u maniru "fragment radi fragmenta", stoga mnogi od njih predstavljaju prave bisere mudrosti koji podsecaju na sentence najvecih svetskih mislilaca. U Znakovima pored puta i Sveskama nalazimo da je Andric najcesce bio zaokupljen razmisljanjima o coveku, zivotu i smrti, zeni i ljubavi, o knjizevnosti i umetnosti, o recima, procesu pisanja i zadatku pisca, balkanskim zemljama. Ove "knjige mudrosti", "vrsta intimnih dnevnika", koje je Andric pisao celog zivota, smatraju se jedinstvenim u nasoj knjizevnosti i stoga jer je pisac u njima prvi put nedvosmisleno progovorio o sebi. Princip organizacije tekstova u knjizi nije tok vremena, kao sto je u klasicnom dnevniku, vec spontani rad duse koja zivo i osetljivo reaguje na svakodnevne podsticaje i preradjuje ih u meditacije i vizije, u snimke predela i ljudi. Spontanost i neobaveznost glavna su odlika takvog, viseg,duhovnog dnevnika kakvi su Znakovi pored puta.Jedan fragment naslanja se na drugi, a ovaj na sledeci, i tako do u nedogled.Ta ogranicenost i spontano stapanje manjih tekstova u vece celine, delo, jedno je od glavnih odlika Andricevog radnog postupka. Kaze sam na jednom mestu: "Ja u stvari nisam nikada pisao knjige nego rasivene i razbacane tekstove koji su se s vremenom, sa manje ili vise logike, povezivali u knjige romane ili zbirke pripovedaka". Rec je o kratkim zapisima koji se sami od sebe povezuju u vece celine da bi tako obuhvatili siroki spektar zivota i mnogostruke stvarnosti onako kako se prelivaju u osetljivoj pesnickoj svesti. - from Amzon